Voz za ..

Published on 12/17,2011

 

 

              Ponedeljak…Beograd .

Kisa pada..mada je ja i ne primecujem.

Stojim na sred zeleznicke stanice, i to bas na kisi.

Osecam kako se sa svakom kapi kise tanka bela kosulja

lepi za moje telo, mokro... od kise, od straha, od iscekivanja,

od zelje...za prvim susretom.

Pokusavam da cujem najavu kada voz stize na peron.

Mislim da sam cekala vecnost .Voz sa njegov grad stize..

Moje uzbudjenje raste..Napokon se blizi trenutak kada cu ga videti.

Toliko sam cekala , a sada sam samo na  par sati od susreta.

Ulazim u voz, u kupeu jedan mladi par iz Danske.

Pocinjemo pricu kuda idu..i da bas u njegov grad su krenuli.

Milion pitanja o gradu.. a ja im objasnjavam.

Boze pa ja niti sam iz tog grada, niti znam sta.

Znam samo da je On tamo.

Pricam im, ali sam daleko negde..

vec stojim ispred njega..njegove oci ..

Nikako da stignem ..put se oduzio, ma kao vecnost je postao.

Gledam kroz  prozor..oci mi se polako zatvaraju..

Borim se da ostanem budna..

Da li spavam ili sam jos budna?

Sve sto vidim su njegove oci..hipnotisu me..

Ulazim u auto. Cutke odlazimo van grada.

Ne znam ni gde, a i ne zanima me.

Ma nisam u stanju ni da mislim. Sve sto mi treba je

da se sklonim od svih ovih ljudi..da nadjemo neki miran kutak.

.Samo on ..i samo ja.

Ulazimo u stan. Vec se tresem od straha..ili zelje..ne..

ni sama ne znam vise.

Toliko sam cekala  taj trenutak, a sada bih najradije pobegla.

Ah , da nestanem , pobegnem.

Da li sam zatvorila vrata? Jesam valjda..

Njegove ruke su vec bile na meni. Moje oko njegovog vrata.

Stisak dug.

Taj pogled nikada necu zaboraviti.I poljubac..onaj od kog zastaje dah,

a srce tutnji..traje i traje

Tela..jedno uz drugo Vise ne postoji ni daljina, ni soba, ni nasa odeca.

Dva tela..jedno..

Mislim da sam mogla da cujem svoje srce..svoje disanje..

a mislim da je i on cuo..

Gospodjice gospodjice..probudite se, stigli smo..

Uh, pa kad pre? Pitam se naglas.

Koji je ovo grad?..gledam kroz prozor..

Njegov ili moj?

Izlazim iz voza sa osmehom na licu.

Bela kosuljica zguzvana…kosa rascupana.

Ali meni vise nista nije bilo bitno..

Vidim samo dva oka plava ispred sebe..

Kisa je stala

 

 


Comments

  1. 08/10,2011 | 21:43

    :)) lepo

  2. 08/11,2011 | 20:32

    Hvala Tezej..nadam se da ti se svidja moje putovanje

  3. 12/17,2011 | 19:30

    Jako lepo...ali teško za čitanje, sićušan font :(

  4. 12/17,2011 | 19:39

    @Sanjarena56 ~Izmenjeno :)
    Ovo je jedan od prvih mojih pokusaja da pisem...avgust bese..

  5. 12/17,2011 | 19:45
  6. 12/17,2011 | 19:48

    Eh, kad su tu ta dva oka plava, stane kiša, sunce zasija, pojavi se duga... :-))

  7. 12/17,2011 | 20:22

    E, tako već može!

  8. 12/17,2011 | 21:00

    nekako je sada jos jasnije :)

  9. 12/17,2011 | 21:06

    Divno. Bas sam se uzivela citajuci.
    Prelepo si ovo napisala!
    Uz Persefoninu muziku, ovo je savrsenstvo.
    Znam, znam tu bolest za plavim ocima.
    ;)
    :*

  10. 12/17,2011 | 21:50

    Divota :)))

  11. 12/17,2011 | 21:51

    Uplašila sam se da ćeš prespavati stanicu:))

  12. 12/17,2011 | 22:31

    @Persefona ah predivna muzika..hvala ti puno

  13. 12/17,2011 | 22:32

    @razmisljanka eh da su samo dva:)) nego cetiri

  14. 12/17,2011 | 22:32

    @MArko clear :)

  15. 12/17,2011 | 22:34

    @behappy Drago mi je malena

  16. 12/17,2011 | 22:36

    Lijepo :)

  17. 12/17,2011 | 22:42

    Hvala Muckos

  18. 12/17,2011 | 22:45

    @AnaM ma posle svega mogla sam i za Nis da odem :))

  19. 12/17,2011 | 22:45

    Hvala Dalia

  20. 12/17,2011 | 22:50

    Uz dva plava oka, sve staje draga moja! Živa istina! Ko ne veruje, od volje mu!

  21. 12/17,2011 | 23:00

    hmmm... ;)))

  22. 12/17,2011 | 23:04

    @roksana reci im, ma zemlja prestaje da se vrti:)

  23. 12/17,2011 | 23:05

    @suky :)) : )))

  24. 12/17,2011 | 23:10

    I uvek plave oci....

  25. 12/17,2011 | 23:21

    Pa to ti kažem!

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me